utorak, 19.02.2008.

X.x...hElLo
...x.X

Ewo mene nakon puuuuuuno vremena! I kak ste mi, ak želite saznat neš o meni pročitajte moje box-sowe! I ozdravila sam, i danas sam bila u školi, na žalost! Pa što se može! I kod mene vam nema baš niš novog, ali odat ću vam jednu tajnu, pomalo smiješnu tajnu ( avoj san) Da, danas ili jučer ( kad je to već bilo ) sanjala sam, ali to nije bilo onak uobićajeno sanjanje, nego jako smiješno (reći ću vam, zato što sam rekla cjelom svom razredu), Ali ako ste pročitali morate mi ostavit komm, kao nagradu!! Dobro, sanjala sam ćak dva sana( ak se to tak piše) Prvi je bio da sam si uvijala kosu, i nekak sam je kao htjela produžit ( ne pitajte me kak) i onda sam je odrezala, i izgleda la sam kao svoja profa iz hrvatskog, a drugi ( ak je to bio drugi ili nastavak prvog) ne sječam se dal sam imala kratku kosu, ali sam izašla van iz kuće, i to u gaćama, ali to nije sve vani je bilo jako hladno, i prošla sam kraj svog simpe koji je igrao nogomet s prijateljima, onda sam kaktiga otišla do njegove kuće ( ak to možemo nazvat kućom (bila je kao neko malo prizemlje, a izgledalo je kao limenka)) no ostavit ćemo mi to, ja sam ušla u " kuću " i prošla kroz sobu njegovih roditelja ( ak su to oni uopće bili, jer se na sjećam lica ) oni su mi valjda mahnuli, i našla sam se u njegovoj sobi ( ak je to u opće bila njegova soba ) i nećete mi vjerovat al okrala sam mu sobu uzela sam neke smrdljive papire, neki crveno bijeli fascikel i još puno toga... ne sjećam se ćeg više... hhhh!! I onda sam ja ljepo prošla kraj nejga sa svim njegovim stvarima (naravno polu gola) i otišla kući, otvorila sam taj fascikel, i taj smrdljivi papir (koliko mi je ostalo u sjećanju). Smrdljivi papir je bila neka poruka i onda je zakokurikao pjetao i bila sam budna ( naravno ne pjetao, nego moj tata koji je rekao " Ana, diži se, već je pola 8 zakasničeš u školu, ovo je već 100 i prvi put kada sam ušao, i vekerica ti je već dva put zvonila..." i tako sam brzo se obukla, počešljala, napisala pola zadaće iz hrvatskog, i složila svoju torbu... i naravno zakasnila u školu, ali na svu sreću imali smo zemljopis, pa je profa došla nakomn mene ( na svu sreću) I tako je počeo jedan obićan moj dan!!! Whhh!!
Dobre vjesti na 22 sam poglavlju lektire.(od 32) čitamo Kraljevič i prosjak, kak glupo, jedan tip je naivan, a drugi ono fakat tup i glup
Loše vjesti sutra pišemo ispit iz matematike i pita tehnički ( namam niš, ama baš niš pojma), preksutra pišemo engleski ( ha to znam ) NEARD!!
I to bi bilo sve od mene Molim vas ostavite mi komentarEE To vam znači više komentara, i posjetite staranicu KLIKNI TU ZA POSJETIT

I to je to bokichich!!!!!!!!!!!!

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.